Da bismo razumeli zašto neko pristupa izadi plana za određeno područje najpre treba da shvatimo šta se dobija donošenjem plana za određeno područje.

Kada poznajemo različite nivoe planiranja i šta sadrže planovi višeg i nižeg reda, možemo pokušati da razumemo zašto je neko pristupio izradi plana. Prva i osnovna stvar koju je potrebno utvrditi jeste da li na nekom području postoji plan ili ne, odnosno da li je ono pokriveno bilo kojim planskim dokumentom. Pitanje možda deluje bezazleno, ali veoma često nismo svesni da nepostojanje plana nižeg reda, npr. plana detaljne regulacije, ne znači da to područje nije pokriveno planom višeg reda, npr. planom generalne regulacije, generalnim ili prostornim planom. Kada posmatramo širu teritoriju grada Beograda, koja je pokrivena regionalim prostornim planom preko takozvanih prigradskih opština za koje postoje prostorni planovi, centralnih opština pokrivenih Generalnim urbanističkim planom, pa sve do konkretnih naselja, blokova za koje postoje planovi detaljne regulacije, videćemo da je prava retkost postojanje područja koje uopšte nije pokriveno određenim prostornim ili urbanističkim planom.

Kada smo utvrdili uslove koji proizilaze iz planova višeg reda, dolazimo i do mogućnosti i ograničenja koja stoje pred onim ko pokreće inicijativu za izradu plana u cilju ostvarenje svoje vizije planskog rešenja za dato područje. Upoznavanjem s različitim planovima višeg reda, saznali smo šta zapravo izrada plana za konkretno područje može da pruži. Neki od najčešćih razloga za pristupanje izradi plana jesu: razdvajanje javnih od ostalih površina, rešavanje saobraćajnih i infrastrukturnih problema (izgradnja puteva, vovodova, kanalizacije…), utvrđivanje ili promena namena (parametara i pravila) itd. Iako u ovoj fazi ne možemo znati koji su stvarni razlozi (bar ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo) zbog kojih je neko pokrenuo izradu plana, sagledavanje važećih planova nam može pomoći da prvo pretpostavimo, a kasnije, nakon donošenja odluke o izradi i uvida u plan shvatimo (pravi) cilj izrade plana za određeno područje.

Još jedno od bitnih pitanja do čijeg odgovora moramo doći jeste ko finansira izradu plana. Iz toga se često može bolje razumeti i namera koja stoji iza njegovog donošenja. Ukoliko je reč o planovima većeg obima i višeg reda, finansira ih javni sektor – državne i lokalne institucije (opštine, gradovi, ministarstva, različite javne ustanove i sl. – model 1). Investitori iz privatnog sektora (pravna i fizička lica – model  2) finansiraju izradu planova (najčešće detaljne regulacije) kako bi zadovoljili svoje interese, koji su konkretno povezani sa određenim prostorom manjeg obima (blok, nekoliko blokova, deo naselja) na kom žele da grade, na području za koje je obavezna izrada plana detaljne regulacije, prema planu višeg reda, odnosno kada je planom višeg reda definisano sprovođenje putem izrade plana detaljne regulacije ili kada investitor želi da gradi nešto što nije omogućeno važećim planovima (izmena ili dopuna plana).

U slučaju Beograda, nadležni organ za urbanističko i prostorno planiranje je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove. U ostatku teksta za nadležni organ koristićemo naziv sekretarijat, iako u različitim samoupravama može imati drugi naziv.

U prvom slučaju, kada inicijativu za promenu plana pokreće javni sektor, onda javna ustanova zainteresovana za izradu plana upućuje inicijativu ustanovi za koju smatra da treba da finansira izradu plana (u skladu sa zakonom), ustanovi koja ima interesa za plansko uređenje konkretnog prostora ili pak sama podnosi inicijativu. U svakom slučaju, ustanova koja je prihvatila da finansira izradu plana zvanično upućuje inicijativu sekretarijatu.

Ako je pak reč o licu iz privatnog sektora koje poseduje sredstva kojima želi da finansira izradu plana, onda se najčešće preko preduzeća koje je registrovano za izradu urbanističkih planova inicijativa upućuje sekretarijatu.

Nakon dostavljanja inicijative, sekretarijat između ostalog pristupa analizi planova nižeg/višeg reda, planske uslovljenosti, ali i povoda i cilja izrade plana. Na osnovu te analize inicijativa se prihvata ili odbija.

Sadržaj same inicijative nije striktno određen, ali treba da obrazloži potrebu za izradom plana, povod i cilj izrade, kao i način razrade u odnosu na planove višeg reda. Praktično, inicijativa treba da sa urbanističkog aspekta ubedi onoga kome je investitor prosleđuje da zaista postoji potreba za izradom plana za konkretno područje.

Ukoliko je inicijativa odobrena, potrebno je pripremiti elemente za donošenje odluke o izradi plana, a to su: okvirna granica plana, uslovi i smernice iz planova višeg reda, rok za izradu plana, način finansiranja s procenjenom vrednošću izrade plana i drugi sadržaj definisan zakonom. Elemente za donošenje odluke izrađuje preduzeće za izradu plana. U ovom trenutku investitor najčešće pristupa i ugovaranju izrade plana sa istim preduzećem koje će formalno postati obrađivač plana kada se odluka o izradi plana usvoji. U ugovoru su definisani svi oni elementi navedeni u odluci, ali i sve ostalo što proizilazi iz specifičnosti planskog dokumenta, zahteva ugovornih strana i sl.

Nakon što odobri inicijativu, Sekretarijat na osnovu dostavljenih elemenata priprema predlog odluke o izradi plana, koji upućuje komisiji za planove. Komisija razmatra predlog odluke i upućuje je skupštini grada na usvajanje ili vraća sekretarijatu na doradu uz obrazloženje. Postoji mogućnost da komisija odbije predlog odluke, ali s obzirom da sekretarijat i komisija međusobno koordinišu svoj rad, takvi slučajevi su retkost.

Kada se predlog odluke o izradi plana pojavi na sednici skupštine grada ili opštine, o njemu mogu da polemišu odbornici, kako u celosti tako i o njenim elementima. Ukoliko smatramo da ne postoji svrha izrade plana za određeno područje, u ovoj fazi možemo preko odbornika u gradskoj skupštini da pokušamo da vratimo odluku na doradu ili da se pomenuta odluka odbije. Naravno, za to nam je potreban ne samo predlog odbornika već i skupštinska većina koja će takav stav da podrži, što je takođe redak slučaj, s obzirom da komisija za planove i sekretarijat takođe koordinišu svoj rad sa gradskim većem, odnosno skupštinom grada. Odluka o izradi plana stupa na snagu osmog dana od dana donošenja odluke (sednice skupštine grada na kojoj je doneta), kada se i objavljuje u službenom listu grada/opštine, čime su se praktično stvorili pravni uslovi za početak izrade plana.

Nakon donošenja odluke o izradi plana, investitor izrade plana se u daljoj proceduri naziva naručiocem plana, a preduzeće angažovano na izradi plana obrađivačem plana.